Znalo se – kad je na programu “Kviskoteka”, sve staje. Voditelj Oliver Mlakar bi poželeo “ugodno veče”, a onda bi predstavio takmičare i žiri, koji je stalno bio u ovom sastavu: Darko Novaković, Pavao Pavličić, Boris Senker, i autor Lazo Goluža.
Kviskoteka je najpopularniji i najdugovečniji kviz u Jugoslaviji, koji je emitovan na TV Zagreb tokom petnaest godina, od 1980. do 1995. godine, kroz 223 epizode, sa legendarnim voditeljem Oliverom Mlakarom (prve četiri sezone kviz je vodio Ivan Hetrih).
Kviz je osmislio 1979. godine Lazo Goluža, bio je sve vreme njen urednik i autor zadataka. Osim njega, u kreiranju zadataka učestvovali su i priznati stručnjaci i profesori univerziteta.
Maskota kviza bio je legendarni Kvisko. To je bila maštovito kreirana figura od drveta, delo akademika Miroslava Šuteja. Prema pravilima kviza, svaki igrač koji osvoji više od sedam poena, osvaja Kviska, koji mu je udvostručavao broj poena, u odgovoru na pitanje u nekoj od sledećih igara. Kvisko je postao toliko popularan, da je ušao u svakodnevni govor(“dižem Kviska”), a oduševljeni gledaoci su slali u emisiju svoje ručno izradjene figure Kviska od najrazličitijih materijala.
Neke od najpoznatijih igara Kviskoteke bile su: ABCD pitalice, igra asocijacija, popularna igra detekcije, igra pitanja i odgovora – opšti kviz znanja, itd.
Pamte se briljantni učesnici i pobednici Radoslav Dodig, Mirko Miočić, Robert Pauletić, Predrag Marković, najmladji pobednik Kviskoteke, u sezoni 1989, danas cenjeni istoričar, koji i sam sastavlja pitanja za kvizove.
