Dečka je studentkinja tehničkog fakulteta, i to ne toliko zbog stvarnog zanimanja za tehniku, koliko zbog potrebe da bude na “muškom” fakultetu. U dvadeset drugoj godini, još je nevina, a nemogućnost uspostavljanja seksualnih odnosa i stabilnih veza s muškarcima opravdava svojim prevelikim nosom, “groznim” izgledom, lošim nogama i sl. Neprestano je u džinsu, zbog muškobanjastog izgleda dobila je i nadimak Dečka, a očigledno je u kritičnom razdoblju života.
Njen otac, major, radi u drugom gradu i retko je viđa, majka joj je umrla vrlo mlada, pa je devojka prepuštena sama sebi. Njen prijatelj Neša zabavlja se s drugim devojkama, ali mu se i Dečka dopada, uprkos svim njenim kompleksima. Pre polaska na studentsku ekskurziju, Dečka naglo menja plan i krišom odlazi na plastičnu operaciju, nadajući se da će tako rešiti svoje probleme…
U trenutku realizacije filma “Šećerna vodica”, malo je ko od producenata imao stvarno poverenje u projekat. Scenario Leona Kovketa, koji je u svojoj filmografiji do tad napisao jedino obrazac za vrlo solidan ali potcenjen krimić “Pozorišna veza” (1980), pripremio je za realizaciju Svetislav Bata Prelić.
Snimanje “Šećerne vodice” proteklo je s poprilično teškoća – kako zbog niskog budžeta, tako i izmene snimatelja: završno je potpisan Branko Perak, snimatelj Makavejevljevih filmova s kraja šezdesetih godina. Kad je rad na filmu priveden kraju i napravljena finalna kopija, “Šećernu vodicu” zasigurno nije pratila reputacija potencijalnog hita.
Ipak, prvo iznenađenje usledilo je kad je film uvršten u službenu konkurenciju pulskog festivala (a otpali su neki favorizovani filmovi, npr. “Varljivo leto ‘68”, Gorana Paskaljevića), ali najznačajniji je svakako bio odličan prijem “Šećerne vodice” u pulskoj areni. Kritike su bile uglavnom pohvalne, tek povremeno prigovarajući niskim produkcijskim standardima, a pulski žiri nagradio je Sonju Savić kao najbolju glumicu festivala. U beogradskim bioskopima film je bio hit, videlo ga je oko sto i pedeset hiljada gledalaca, a solidan odjek publike pratio ga je i u gotovo svim drugim središtima…
Razlog popularnosti filma se prvobitno pripisuje vrlo solidnom scenariju koji, kao u nekom nepretencioznom holivudskom filmu, prati transformaciju “ružnog pačeta” u lepuškastu devojku. Takvi zapleti u našoj kinematografiji, u kojoj filmovi kao da često nemaju nikakve priče, su retki.
“Šećernom vodicom” Sonja Savić postala je nedvojbeno “prva dama” domaćeg filma.
