Sedamdesetih godina prošlog veka došao je iz Velike Britanije u Beograd na nedelju dana i ostao više od četrdeset godina.
„Pitam se pitam koji led nije smrznut“ pitanje je uz koje su odrastale generacije u prethodnih 40 godina, otkako je Timoti Džon Bajford ekranizovao čuveni časopis Jovana Jovanovića Zmaja „Neven“. Kao tridesetogodišnjak dolazi u tadašnju Jugoslaviju gde ga šalje Bi-Bi-Si na nedelju dana da u koprodukciji sa Televizijom Beograd snimi emisiju za decu. Međutim na sreću sve dece sa ovih prostora Bajford ostaje u Srbiji do kraja života i stvara neke od nezaboravnih emisija koje su namenjene najmlađima ali u njima i dan danas uživaju sve generacije.
U godinama koje slede ljudi sa Televizije Beograd i Televizije Sarajevo su imali priliku da nauče mnogo od jednog pravog Britanca, preciznog, odgovornog, duhovitog, a on je dobio priliku da ispolji svoju kreativnost, da bude u isto vreme i režiser i scenarista. Zanimljivo je da je Bajford sva svoja znanja o režiji stekao kroz iskustvo, nije završio fakultet za reditelja već za inspicijenta u pozorištu. Govorio je da je radio onako kako oseća da treba i da je često kršio osnovne filmske zakone, ali da i tako nastaju umetnička dela.
Nakon uspeha serije „Neven“, za Televiziju Beograd snimio je 1976. godine seriju, „Babino unuče“sa čuvenom televizijskom bakom, Radmilom Savićević, u glavnoj ulozi.
Prepoznatljivi rediteljski rukopis, sličan onom iz Nevena, Bajford ponavlja u seriji Poletarac (1980), a to nije jedina sličnost sa Nevenom. Serija je nastala prema dečjem časopisu, kao i Neven; urednik Poletarca bio je moderni Čika Jova – Duško Radović. Duhoviti skečevi, pesma, vic, primenjeni su i u Poletarcu koji je zvučno obojila Laboratorija zvuka braće Vranešević, dok mu je posebnu vizuelnu notu, uz školu crtanja, dao Dušan Petričić.
Nakon ovog velikog uspeha, snima nekoliko emisija za Televiziju Sarajevo, među kojima je najpoznatiji „Nedeljni zabavnik“, a tu su i „Notna svaštara“, „Tragom ptice Dodo“ , kviz „Pitam se pitam“ …
Timoti Džon Bajford nas je naučio da čovek može ostati dete do kraja života i da stalno uči kroz igru i šalu. Uz njegove emisije smo na duhovit i jednostavan način naučili najveće životne mudrosti i upoznali bogatstvo sveta koji nas okružuje. Iako snimljene pre trideset ili četrdeset godina, ove emisije i danas rado gledaju deca, ali i roditelji, bake i deke.
