Blejska kremna rezina je varijanta krempite koja se pravi isključivo u poslastičarskoj radionici hotela „Park” na Bledu. To je vrste kolača, poslastice, krem-šnite, koja nije ni samo krempita, a ni šampita, ali jeste i jedno i drugo – istovremeno. Prema rečima poslastičara hotela, originalna bledska krempita prepoznaje tako što, kada se stavi na tanjir – mora da se zaljulja. Blejska kremna rezina je najčuveniji simbol bledske kuhinje.
Istorijat kremne rezine
Prva Bledska krem šnita napravljena je 1953. godine. Napravio ju je slavni poslastičar, Ištvan Lukačević, kada se 40-ih godina 20. veka doselio iz Sente u ovaj grad, i kao šef poslastičarske radionice u hotelu „Park”, osmislio recept.
Lukačević je zapravo upotrebio stari vojvođanski recept, ali je polovinu krema od jaja zamenio ulupanim šlagom. Njegove naslednice su bile Maruša Zajc, njegova prva učenica, a zatim Angela Zupan, od 1967. godine, koja je u hotelu radila 24 godine i stekla nadimak „Mama krem šnit“.
Za proizvodnju Bledske krem šnite se koriste samo prirodni sastojci: brašno, jaja, puter, šećer i pavlaka. Lukačević je pravio lisnato testo sa puterom, koje je preklapao sedam puta i ostavljao da se “odmori” do sledećeg jutra, kada je razvlačio testo, pekao kore i ostavljao da se ohlade. Zatim je od najboljih prirodnih sastojaka pripremao krem sa jajima i kuvao ga tačno sedam minuta, povremeno mešajući. Toplom kremu je dodavao čvrsto ulupana belanca i izlivao krem na donju koru. Kada se krem potpuno ohladi premazivao ga je slojem ulupanog šlaga i pokrivao gornjom korom. Odozgo je obilno posipao šećerom u prahu. Prema nekim izvorima, Bledska krem šnita visoka je tačno 6 cm i teška 125 grama.
U poslednjih 60 godina proizvedeno je preko 12 miliona kremšnita. Postoje podaci i da je od 1953. godine proizvedeno više od 15 miliona kremšnita, što znači da bi se, kada bi se naslagale jedna na drugu oko Bledskog jezera, podigao zid visine 8 metara!
Svi Jugosloveni vole krempitu/kremšnitu
Krempite su među omiljenim poslasticama i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. U Hrvatskoj su dve najpopularnije varijante samoborska kremšnita iz grada Samobora i zagrebačka kremšnita iz Zagreba. Zagrebačka kremšnita ima karakterističnu čokoladnu glazuru umesto lisnatog testa na vrhu, a pritom zadržava bazu lisnatog testa. Klasični recept za samoborsku kremšnitu smatra se da je dizajnirao Đuro Lukačić početkom 1950-ih, zasnovan na različitim ranijim varijantama koje se nalaze u zagrebačkim poslastičarnicama.
U Srbiji i Bosni i Hercegovini i kolač je poznat kao krempita. Priprema se takođe od lisnatog testa, a punjenje je gusti krem od jaja. Ako je punjenje od ulupanih belanaca i šećera, naziva se Šampita.
U Crnoj Gori, u Kotoru, čuvena Kotorska pašta ili Kotorska krempita ima čak i svoj festival, svake godine u junu, pred početak turističke sezone.
