Međunarodni sajam knjiga u Beogradu prvi put je otvoren 1957. godine u Hali 3 tek otvorenog modernog sajmišta. Bio je deo veće kulturne manifestacije ”Mesec dana knjige”, a organizatori su naglasili da je ovo jedini sajam u Evropi posvećen isključivo knjizi. Međutim, prvi jugoslovenski sajam knjiga održan je na zagrebačkom Velesajmu godinu dana ranije, a organizator je bilo Udruženje izdavačkih preduzeća Jugoslavije.
Početak
Sajam knjiga najavljen je u novinama „Politika“ mesec dana ranije, poptuno neupadljivo među brojnim vestima iz kulture, a sam događaj je okupio goste iz 16 zemalja i čak 54 domaća izlagača. Pisac koji će u narednim godinama redovno biti najzapaženija ličnost na Sajmu, Ivo Andrić, tada je dobio novoustanovljenu Povelju za životno delo koju dodeljuje Savez književnika Jugoslavije.
Otvaranjem Sajma posleratna Jugoslavija je u duhu svog razvoja dobila mesto na kome knjiga postaje pristupačnija i traženija, ali i manifestaciju koja će značajno unaprediti položaj jugoslovenske književnosti u svetu i u isto vreme povećati broj izdanja stranih autora na domaćem tržištu.
Za razliku od ranijih manifestacija, Beogradski sajam knjige se od svog početka održava svake godine na istom mestu a njegovo zlatno doba bila je prva decenija postojanja. Tada je rastao i broj posetilaca, izlagača, kao i stranih gostiju, a sajam su pratile izložbe, različiti programi i ”Vašar knjige” koji je podrazumevao velike popuste. U vreme održavanja sajma jugoslovenska železnica je davala popust svima onima koji su krenuli prema Beogradu na susret sa knjigom, a sajam postaje jedan među najznačajnijima na svetu. Otkada je na ovoj manifestaciji jugoslovensko izdavaštvo dobilo priliku da predstavi svoj rad, ali i da upozna strana izdanja, izvoz i uvoz knjiga su značajno porasli, a domaći pisci su sve više prevođeni na druge jezike.
Od desetak hiljada posetilaca, koliko ih je bilo 1956. godine na sajmu u Zagrebu, ovaj broj je već do 1961. godine dostigao 150.000. Bila je to godina kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu pa su najtraženija bila upravo njegova dela. U prvoj deceniji Beogradskog sajma najviše se čitala beletristika, ali i poezija i eseijistika su beležile sve veće interesovanje. Evropski romani su bili veoma traženi, kao i udžbenici za učenje stranih jezika, a u sajamskoj ponudi su se mogle naći i gramofonske ploče. Pri sumiranju utisaka, uglavnom je jedina zamerka upućivana malom broju stručnih i naučnih izdanja.
Sajam piscima
Sve do 1988. godine, kada je to učinila Desanka Maksimović, Sajam je otvarao predstavnik političke vlasti, sa izuzetkom 1970. godine, kada je ta uloga pripala Ivu Andriću.
I dalje je sajam knjiga jedna od najznačajnijh kulturnih manifestacija na ovim prostorima, koja okuplja veliki broj izlagača, gostiju iz inostranstva i posetilaca a prati je i bogat program. Od 2002. godine uvedena je i institucija zemlje počasnog gosta, a od 1988. godine sajam otvaraju književnici.
