U odluci objavljenoj u Službenom listu Demokratske Federativne Jugosavlije, koju je potpisao predsednik Josip Broz Tito 1945. godine stoji: “Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.”
Praznik rada u Jugoslaviji praznikovan je programima i slavljima na ulicama gradova. Promovisana su dostignuća radničke klase, stuba Socijalističke Federativen Republike Jugoslavije, a skupovima su prisustvovali i najveći državni zvaničnici, pa i sam predsednik Tito.
Začeci prvomajske proslave kakvu poznajemo danas datiraju iz 60-ih godina prošlog veka. Tada se ustalio i institut prvomajskog uranka: veče pre palila bi se logorska vatra oko koje su se građani okupljali od ranih jutarnjih sati. Fokus s parada na roštiljanje u prirodi sasvim je prebačen 70-ih godina prošlog veka. Postalo je popularno da se na livadi gde se okreće jagnje ili peku ćevapi doveze i automobil, otvore sva vrata i pusti muzika.
Zbog svog društvenog karaktera Prvi maj je postao, uz Dan republike i Novu godinu, omiljeni jugoslovenski praznik.
Spajanje praznika s vikendima često je radnicima omogućavalo da im se prvomajska proslava pretvori u pravi mali godišnji odmor. Razvila se tako i tradicija sindikalnih prvomajskih putovanja, ali i porodičnih šoping izleta, gde je najpopularnija destinacija bio Trst.
