Svojim vanserijskim talentom i veličanstvenim, neprolaznim ulogama, koje je samo ona mogla da igra, ostavila je neizbrisiv trag u umetničkoj istoriji ovog podneblja, dok je svojom neposrednošću, duhovitošću, toplinom, dobrotom, energijom i prirodnošću, osvojila srce čitave nacije i postala jedna od najvoljenijih glumica ikada.
Radmila je završila Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u Gimnaziji u koju su išla deca bogataša. Majka je želela da Rada bude šnajderka, i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz i uda je. Međutim, Radmila je za sebe imala drugi plan.
Prvi javni nastup imala je u osnovnoj školi, kao Baba Sara u istoimenoj recitaciji, a za vreme Drugog svetskog rata učestvuje u dobrotvornim priredbama za zarobljenike u nemačkim logorima.
Po završetku škole postala je član Kruševačkog pozorišta, sa kojim je gostovala po celoj Jugoslaviji. Narodnom pozorištu u Nišu pridružila se 1947. godine gde je igrala u predstavi Kola mudrosti – dvoja ludosti, Aleksandra Ostrovskg. Nakon toga, ponovo se vratila u Kruševac. Stalni član Narodnog pozorišta u Nišu postaje 1956, i tu igra u oko četrdeset predstava. Član Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1970. godine, odakle je 1986. otišla u penziju. Igrala je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i u Ateljeu 212.
Dolaskom u Beograd, pored teatra osvaja i televiziju, film, radio i estradu. Prvu glavnu ulogu na televiziji dobija 1969. godine kao Živka Štrba u seriji „Samci“ Gordana Mihića. Vrlo brzo postaje omiljeno TV lice i stiče ogromnu popularnost. Ostvarila je niz antologijskih uloga – Majka Vuka u „Pozorištu u kući“, Violeta Kruška u „Kamiondžijama“, Šurdina baba Savka u „Vrućem vetru“, Baba Tomanija u seriji„Babino unuče“, Živadinka Žarka Šijaković u „Boljem životu“, Ristana Riska Golubović u „Srećnim ljudima“.
Njene čuvene replike – „Gde ste, Beograđani!“, „babino šugavo“, „zdravo, čovečuljak!“ i „liči“ iz reklamnog spota, postaju deo svakodnevnog govora čitave nacije.
Igrala je u filmovima: „Saša“, „Dr“, „Buba šinter“, „Prozvan je V-3“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Tigar“, „Džangrizalo“, „Vreme čuda“, „Obračun u Kazino kabareu“, „Video jela, zelen bor“ i mnogim drugim.
Omiljeni projekat na kome je radila bila je dečija emisija „Dobro veče, deco“ na Televiziji Beograd 1996.
Bila je udata za glumca Božidara Božu Savićevića. Nisu imali dece. Umrla je 8. novembra 2001. godine.
