Jugoslovenski muzički časopis koji je s prekidima izlazio 20 godina: od 1966. do 1986. Bio je prvi i verovatno najznačajniji list u SFRJ koji se bavio rok muzikom i srodnim temama, a takođe i prvi istočnoevropski rokenrol magazin.
Posebno popularna rubrika je bila Bez dlake na peru u kojoj su čitaoci kroz namerno preterivanje, sarkazam i gorki humor često izražavali podršku, ali još češće neslaganja sa kritičarskim stavovima Džuboksovih autora. Evo nekoliko primera takvih reakcija:
“Sedim tako i zamišljam vas u redakciji Dž. Zamišljam likove. Matori, izlapeli, prosedi i proćelavi. Neaktivni. Pijete kafu. Zezate se na račun pisama koja vam stižu. Ogovarate. Psujete. Vi ste debili. Ili još gore: vi ste idioti. Nemate pojma sa životom, a još manje sa muzikom. Imate osnovnu školu, a neki ni to (neću da vas imenujem). Da li sam u pravu?” (Saša Pavičević, Novi Sad)
“…Reći ću vam jednostavno bez okolišavanja: postali ste obični pederi. Budite bar jednom ljudi i sakupite dovoljno hrabrosti pa objavite neko pismo u kome vas ne hvale. (…) Novi talas volim ali priznajem da ne zaslužuje 50 odsto lista. Uzdigli ste ga do neba i njegovi najprljaviji predstavnici seru po Dž. odozgo.” (Staniša Nikolić, Vladičin Han)
“Kremeru, ako imaš muda, dođi u Kragujevac.” (Lola, Smak)
“Igor M. ki služiš vojaški rok v Ljubljani! Tvoj naslov sem s prvim pismom izgubila, zato mi ga ponovo pošalji, rada bi ti dokazala da res nisem kreten. Hvala za sliko.” (Danijela, Koper)
“Kako opravdati pojavu mnogih grupa koje su život živele za taj svoj prvi singl, a koje su svoje bitisanje završavale pod presom Lukovićevog egoizma i neretko sadizma. Ali zato, nasuprot tome, u nebesa podizani su Šarlo Akrobata, Električni Orgazam, Idoli, Haustor…” (Čitaoci iz Skoplja)
