Doživotni predsednik SFR Jugoslavije i Saveza komunista Jugoslavije, Josip Broz Tito umro je na današnji dan pre 45 godine nakon 122 dana duge borbe sa bolešću, izazvane začepljenjem krvnih arterija u levoj nozi.
Prvi problemi u cirkulaciji leve noge javili su se krajem decembra 1979. godine, a nakon Titovog odbijanja hirurške intervencije, lekarski konzilijum je pokušao da lekovima uspostavi normalnu cirkulaciju. Pošto primenjena terapija nije dala rezultat, Tito je 12. januara bio podvrgnut hirurškoj intervenciji, kojom mu je izvršen arterijski bajpas. Ova operacija je kasnila, usled Titovog odbijanja, kao i primene terapije lekovima, pa je stoga bila neuspešna. Kako se Titovo stanje nakon operacije pogoršalo, 21. januara je izvršena amputacija leve noge.
Nakon amputacije noge, došlo je do privremenog poboljšanja Titovog zdravstvenog stanja, ali je ono naglo počelo da slabi, jer je obolela noga pre amputacije znatno oslabila otpornost organizma. Najpre su se javili problemi sa bubrezima, a potom i upala pluća, zbog čega se Tito od 26. februara nalazio u veštačkoj komi priključen na aparate za disanje. U veoma teškom stanju, otkazivali su Titovi vitalni organi, pa je na kraju usled kardiocirkulatorne nestabilnosti došlo do otkazivanja rada srca usled čega je 4. maja 1980. u 15.05 časova Josip Broz Tito preminuo u svojoj 88. godini.
U 18.50 svi TV ekrani zacrnjeni su na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao: “Umro je drug Tito”. Kada je vest saopštena, svi su prekinuli sve što u tom trenutku radili, fudbalski meč Hajduk – Crvena Zvezda je zaustavljen a fudbaleri su briznuli u plač kao i veliki broj građana Jugoslavije. Sa stadiona se posle muka i neverice zaorilo „druže Tito, mi ti se kunemo“ i “Hej Sloveni”…
Zanimljivo je da se mnogi i dan danas sećaju gde su se zatekli u trenutku kada su čuli vest o Titovoj smrti.
