Dušan Makavejev Mak, jedan je od najvećih jugoslovenskih reditelja i scenarista, veličina filmske umetnosti, pripadnik crnog talasa i svakako jedna od najbitnijih figura ovdašnje kinematografije.
Rođen je 13. oktobra 1932. u Beogradu. Roditelji su mu bili Sergije Makavejev i Jelka rođena Bojkić, prva žena diplomirani veterinar u Jugoslaviji. Diplomirao je psihologiju i filmsku režiju. Jedan je od dva nosioca počasnog doktorata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (drugi je Miodrag Tabački).
Jedan je od osnivača filmskog crnog talasa. Svojim delima kritikovao je trulo društvo, kako komunističko, tako i kapitalističko. Njegovi filmovi nose čulnost i mladost: “Parada” (1962), “Čovek nije tica”, “Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), “Nedostaje mi Sonja Heni” (1972), “Sweet Movie” (1973), “Gorila se kupa u podne” (1993)
Kao pristalica i veliki poznavalac dela psihologa Vilhelma Rajha, često je njegova učenja komponovao u svoje filmove. Njegov film Misterije organizma (1971) u stvari je posveta ovom revolucionaru i psihologu.
Bio je urednik mnogih listova: Student (časopis), Književne novine i Danas. Bavio se i pisanjem za mnoge časopise. Imao je zapaženu ulogu u studentskim demonstracijama 1968. godine.
Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda” koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu.
O opusu Dušana Makavejeva napisane su brojne knjige, a Raša Popov je njegovom talentu posvetio i pesmu.
Preminuo je u 86. godini, 25. januara 2019. godine u Beogradu.
