Radomir Mihajlović, poznatiji kao Točak, jedan od najboljih gitarista na ovim prostorima, rođen je 13. juna 1950. u Čačku. Otac mu je bio kolar, što pojašnjava nadimak, koji je odavno prerastao kršteno ime, kao i tetovažu na desnoj nadlanici.
Od pete godine svira razne žičane instrumente, a od devete se usredsređuje na gitaru. Pravu gitaru upoznao je u devetoj godini kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak je Točka naučio da „Ulazak u harem“ svira prstima i nikada nije upotrebljavao trzalicu (terzijan). Postoji anegdota koja kaže da je na jednom nastupu Točku prišao jedan gitarista i odsvirao mu “Ulazak u harem”, samo da mu pokaže kako to nije ništa i kako to može malte ne svako. Legenda kaže da mu je Točak tada rekao „Super je to, ali evo ti Izlazak iz Harema“. I odsvirao mu ceo Ulazak unazad.
U leto 1959, Radomir je nastradao na đačkom izletu i iščašio je nogu. Ležeći skoro pet godina po bolnicama, besomučno je vežbao na gitari. Sam je savladao sve štimove, usput izmislio i dva svoja. Završio je osnovnu školu, svirao po čačanskim kafanama i parkovima, bio član i vođa mnogih rok grupa.
U Čačku su kružile priče o neverovatnom gitaristi Točku. Retki su znali njegovo ime i prezime, ali je mit o njemu bio toliko snažan da je svako dodavao još ponešto iz svojih “pouzdanih izvora”. Naravno, to je svojim izgledom podržavao i sam Radomir svojom tajanstvenom pojavom… Na nastupima grupe SMAK nosio je crnu garderobu, crni šešir širokog tamnog oboda ispod kog su provirivale njegova duga kosa i brada.
Godine 1970. otišao je u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru „arija dajmond”. Nezadovoljan njenim izgledom, po povratku u zemlju, na jednom gradilištu, uzeo je testeru, i promenio joj oblik. To je onaj čudni instrument na kome je godinama svirao i posvetio mu jednu pesmu. Ali, nije mu to bio jedini konstruktorski poduhvat. Pokušao je, svojevremeno, u očevoj radionici da napravi i klavir.
Pre više od 40 godina, 1971. na relaciji Kraljevo – Čačak – Kragujevac osnovao je grupu „Smak”, o kojoj je, manje-više, sve poznato.
„Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu, ali za džez i klasiku sam još mlad”, izjavio je 1976. godine. Kasnije, u zrelim godinama, podučavajući mlade gitariste, sistematizovao je to svoje interesovanje za džez objavivši udžbenik „Akordi za džez gitaru”.
U ta svestrana interesovanja može da se uklopi i njegov izlet u film i zapamćena muzika za „Vizantijsko plavo”, ili komponovanje muzike za Veliki školski čas u Kragujevcu. Scenu je, u jednom trenutku, zamenio i pedagoškim radom u svojoj školi gitare.
Ovaj gitarski mag je uvek svirao bez pomagala i sve čudesne zvukove proizvodio samo izvanrednim poznavanjem gitare i velikim radom. I sada će reći: „Stalno vežbam, vreme ne merim.”
