Važio je za mrzovoljnog čoveka, teškog (ne samo po kilaži) i namćorastog, bez strpljenja ni želje da se dopadne drugima. Najviše je prezirao udvoričko ponašanje i lažnu ljubaznost.
Bio je ljubitelj domaće rakije i poezije. Umeo je da uzme olovku i papir i napiše dobru pesmu ili stih….
Nabrajati njegove glumačke bravure nije zahvalan posao. Samo neke od čuvenih uloga su lik Paje iz “Kamiondžija”, Joce iz “Otpisanih”, Miškovog oca iz “Ko to tamo peva”, Milutina Topalovića iz filma “Maratonci trče počasni krug”…
Glumio je u mnogim jugoslovenskim filmovima koji su se bavili Drugim svetskim ratom i partizanskom borbom. Ali, privatno on sve to nije podnosio, jer je bio zakleti antikomunista i uporno je odbijao susret sa predsednikom Titom. Jednom prilikom se ipak sreo sa Brozom i to nakon premijere filma “Bitka na Neretvi”, kada su ga dva oficira pokupila sa njegovog splava i odvela u Beli dvor. Namćorasti glumac nije želeo da se obuče svečano nego je pred predsednika izašao u alaskoj odeći. Uz flašu viskija, pričali su oko sat vremena, ni dan danas nije poznato o čemu.
Vuisić nikada nije završio ni dan glumačke škole, nije podnosio Miodraga Petrovića-Čkalju, a za svoju glumu, kojom se bavio, kako je navodio, isključivo zbog novca, govorio je: “Ja ne glumim, ja se ponašam”.
Poznato je i to da je veliki Orson Vels izjavio kako je, za njega, Pavle Vuisić čovek kojem se iskreno divio i za koga je mislio da je sigurno jedan od najboljih glumaca koje je video u karijeri.
