Što je za Njujork bio čuveni „Studio 54“ u glavnom gradu Jugoslavije je čak čitavu deceniju pre bila diskoteka „Kod Laze Šećera“.
Otvorena u podrumu kuće ministra i političara iz 19. Veka – Jevrema Grujića, u Svetogorskoj 17, tik do Ateljea 212, bila je prva diskoteka na Balkanu.
Grujićev potomak, Lazar Šećerović – Laza Šećer, jedan je od nekoliko ljudi zaslužnih za pokretanje diskoteke i čovek po kome je dobila i ime. Te 1967. godine u Evropi diskoteke su imali samo Pariz, London i Milano, a ideja da je dobije i Beograd potekla je od Saše Nikolića, Beograđanina koji je studirao u Parizu.
Na otvaranju su bile važne ličnosti tadašnjeg Beograda, ali i Jugoslavije – Jovan Ćirilov, Ivan Tabaković, Mira Trailović, Dušan Matić… Diskoteka je radila od pola sedam predveče do jedan iza ponoći. Ulaz se simbolično naplaćivao, a postojale su i članske karte.
Žurke i večernja okupljanja predstavljali su pravu novinu i u društvenim i kulturnim shvatanjima tadašnje države – devojke su mogle da dolaze same, da se zabavljaju i igraju, bez muške pratnje. Koreografkinja i balerina, Lokica Stefanović, tu je izvodila svoj čuveni ples po kom se kasnije i proslavila. Slušale su se najnovije ploče, koje su stizale direktno iz Londona i Pariza.
Diskoteka „Kod Laze Šećera“ je bila i obavezna stanica i velikih svetskih zvezda poput Omara Šarifa, Pako Rabana, Marize Berenson, Alena Delona i drugih, koje su u to vreme posećivale Beograd.
Celo to dešavanje ispostavilo se kao ozbiljna pretnja za socijalistički sistem. Sa svih strana su trpeli pritiske da diskoteku zatvore – mediji, vlada… čak i stanari okolnih zgrada su se bunili zbog rada diskoteke, pisali žalbe, neki su čak na goste sipali vodu i bacali đubre.
Organizovali su se i sastanci na kojima se raspravljalo o diskoteci, a u jednom od zapisnika je između ostalog stajalo i da „američka špijunska organizacija CIA u prostorijama kluba ima svoje sedište”.
