Prema projektu neimara Hajrudina, učenika čuvenog Sinana, velikog turskog graditelja iz 16. veka, sagrađen je most raspona 28,70 metara, sa lukom visine 21 metar od letnjeg vodostaja, a širok 4,5 metra.
Most je građen od tesanog kamena zvanog tenelija, koji je vađen iz kamenoloma u Mukoši, oko 5 km južno od Mostara. U konstrukciju mosta ugrađeno je preko 456 kamenih blokova ovog kamena, ali tačan broj nije mogao biti izračunat, jer je deo ovih kamenih blokova, oko 60, u srednjem delu mosta, prilikom njegovog krpljenja, prekriven malterom.
Gradili su ga majstori iz Dubrovnika i iz okoline Popova polja koji su bili nadaleko poznati klesari i zidari. Stari most je završen i pušten u promet u julu ili avgustu 1566. godine. Na uporištu sa leve strane reke uklesan je natpis na arapskom jeziku KUDRET KEMERI – Luk svemogućeg.
O Starom mostu i njegovoj izgradnji i graditeljima su pričane mnoge priče i legende. Neke od njih kažu da je neimaru bila određena smrtna kazna ako bi se luk mosta ikada raspao. Nema ni podataka da je Hajrudin ikada video svoj most. Umesto Hajrudina, izvođač gradnje mosta je bio lokalni čovek, Mehmed Karađoz.
Sam oblik mosta takođe ima svoju priču, kaže se da on predstavlja život. Da sam most predstavlja jednu polovinu kruga, a njegov odraz u vodi je druga polovina kruga, a ta celokupna slika predstavlja život.
Most je srušen tokom rata 1993. godine i ponovo obnovljen je 2004. godine.
