Tog 26. maja 1955. godine dogodilo se nešto do tada nezamislivo u diplomatskim krugovima a i šire – novi predsednik Sovjetskog Saveza, Nikita Hruščov, došao je u posetu Jugoslaviji i predsedniku Titu. Bio je to prvi put da državna delegacija Sovjeta dođe u Jugoslaviju – od čuvenog i istorijskog Titovog “ne” Staljinu.
Svedoci su govorili da se nadmoć jugoslovenskog maršala videla u svakom detalju. Hruščov, koji je bio vidno nervozan, nosio je loše skrojeno odelo, sa medaljama iz Drugog svetskog rata, imao je izgužvan šešir.
Tito je, naprotiv, kao i uvek, bio sasvim siguran u sebe i nosio savršeni beli sako. Izgledao je kao “američki milijarder koji se smilovao da primi starog ratnika” kako su naveli pojedini mediji godinama kasnije.
Dvojica komunističkih lidera bili su skoro vršnjaci – Titu je bilo 63, a Hruščovu 61 godina. Ipak, sovjetski vođa se činio mnogo starijim.
A onda je usledio glavni šok – Hruščov je rekao: “Izvinite!”
Tito je prihvatio pruženu ruku i razgovori u Beogradu i na Brionima završeni su potpisivanjem Beogradske deklaracije, 2. juna 1955, koja je označila formalnu normalizaciju međudržavnih odnosa. Hruščov je nije potpisao jer nije imao takav položaj u vladi. Zato ju je sa sovjetske strane potpisao premijer Bulganjin. Sa jugoslovenske strane Deklaraciju je potpisao sam Tito (tada je Predsednik republike po položaju bio i premijer odnosno predsednik Saveznog izvršnog veća. Te dve funkcije razdvojiće Ustav iz 1963.).
Politički rat koji je sedam godina potresao komunističku Evropu bio je gotov, a Hruščov se u Jugoslaviju vraća i u avgustu 1963. godine.
