Dan Republike – 29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ. Prvi put je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije.
Nakon završetka rata, 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio jedan od najvećih, ali i najomiljenijih praznika u nekadašnjoj SFRJ – proslavljao se dva neradna dana uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, deljenje ordenja, počasne plotune…
Pamti se po izuzetnoj euforiji, slavlju, slobodnim danima, bogatoj trpezi kojoj je prethodio svinjokolj. Jedni su pravili svadbu baš na ovaj dan kako bi slavlje bilo još veće, drugi bi otputovali na prednovogodišnje putovanje u recimo Trst ili Solun, dok bi treći sedeli sa porodicom u toplini doma uz partizanske filmove, jelo i piće.
Pioniri maleni
Ipak, najveće ushićenje za Dan republike vladalo je kod prvaka koji su na taj dan postajali pioniri. U školama su pravljene svečane priredbe, polagala se zakletva, čitali su se sastavi posvećeni drugu Titu.
Svaki pionir dobijao je plavu kapu (titovku), crvenu maramu i crvenu pionirsku knjižicu. Teško da je bilo ko, ko je nekad bio pionir, zaboravio početne stihove “Svečanog pionirskog obećanja”:
„Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
I biti veran i dobar drug;
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
I ideje za koje se borio Tito;
Da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!“
