Ljubavna priča glumaca Branke Petrić i Bekima Fehmijua, počinje krajem pedesetih godina prošlog veka, na odseku za glumu Beogradskog fakulteta dramskih umetnosti. Njihova ljubav i brak, koji će trajati 43 godine, nikako nije bila ljubav na prvi pogled. Godinama pre nego što su se zavoleli, putevi su im se višestruko preplitali. Sretali su se na glumačkoj akademiji, a posebno na časovima plesa.
„Bili smo kolege na akademiji. On je mene prvi zapazio, premda žene obično prve šacuju. Bio je nenametljiv i ničim nije davao do znanja da ga neka devojka privlači. Ali je devojke privlačio i da ništa ne čini, što je svakako bilo intrigantno. Kad je reč o nama, nije to bila ljubav na prvi pogled. Nekoliko godina mi je bio samo kolega. Bio je vrlo marljiv, ozbiljan i sasvim posvećen studijama, izrazito mršav, imao je divne ruke, lep hod, a ja sam volela njegove, za muškarca, neobično dugačke trepavice. Savršeno je plesao i na časovima plesa na akademiji on i ja bili smo najredovniji pa je profesorka volela da nas spaja u par. U par nas je 1960. spojio i reditelj Bojan Stupica, koji nam je dodelio ulogu muža i žene u predstavi “Jaje” Ateljea 212. Kako su probe za tu predstavu trajale dugo u noć, Bojan nas je često autom vozio kući. U jednom trenutku Bekim me pitao hoću li biti njegova devojka, a ja sam mu odgovorila: “Suviše si mlad za mene”. Tu rečenicu smo kasnije često ponavljali. Tih godina je moje biće čeznulo za nekim drugim iskustvima, ali Bekim mi se uvek sviđao. I često je bio moj vitez. Na primer, tokom gostovanja u Splitu pred jutro smo se odnekud vraćali i neka nam je grupica nešto dobacivala. Bekim je skinuo kaiš s pantalona i krenuo prema tim mladićima. Naravno, imponovala mi je njegova neustrašivost. “, rekla je jednom prilikom Branka Petrić o početku ljubavi sa Bekimom.
U jednom trenutku izgledalo je da između njih neće biti ničega jer se Bekim jednom prilikom potukao sa Brankinim najboljim prijateljem, Batom Stojkovićem, koji mu je opsovao „šiptarsku majku“. Branka je tada bila vrlo ljuta na njega, nije želela ni da ga pogleda.
Međutim, njihov odnos će opet otopliti, posebno tokom Bekimovog vojnog roka, kada mu je Branka često pisala. U poslednjem od pisama, Branka ga poziva u njenu kuću, na more u Novi Vinodolski. I baš tu, u domu Petrića, posle jedne od večera rađa se prava ljubav između njih dvoje. Ali to nije bio kraj izazovima.
Tokom jednog od pozorišnih gostovanja, u Moskvi, Bekim se zbližio sa lepom Ruskinjom Ljudmilom. Zbog ovog otvorenog neverstva je na sebe navukao gnev čitavog pozorišnog ansambla, pa je u povratku iz Moskve ostavljen da sedi sam u kupeu voza. Neizvesnost i je prekinula sama Branka, koja je rešila da mu optosti,pozdravivši ga sa rečima „Zdravstvujte! Mogao si da nađeš i neku manje lepu”, a Bekim shvata – kako je kasnije opisao u svojoj autobiografiji: „To je žena za mene. Odlučio sam. Definitivno“.
Usledile su decenije zajedničke ljubavi, sreće i uspeha. Bekim doživljava ogromnu slavu nakon filma “Skupljači perja”, gde je odigrao maestralnu ulogu Belog Bore koja ga je vinula u svetske visine. Na Kanskom festivalu biva nominovan za Zlatnu palmu i nagrađen Grand prijem žirija i nagradom filmske kritike. Nakon toga, imao je priliku da deli kadar sa, Irenom Papas, Kendis Bergen, Avom Gardner, Klaudijom Kardinale, Timotijem Daltonom i mnogim drugima. Za sve to vreme Branka mu je velika podrška.
Venčali su se u Rimu. Starijeg sina Uliks dobijaju 1968, a posle nekoliko godina i mlađeg, Hedona.
Krajem osamdesetih, Bekim se sve više povlači iz javnog života, raspad Jugoslavije teško mu pada. Branka mu ostaje podrška i prozor u svet sve do njegove smrti 2010. godine.
