Još 50-tih je italijansko-jugoslovensku granicu prelazilo više miliona ljudi godišnje, prvenstveno lokalno stanovništvo, ali i seljaci koji su išli da obrađuju zemlju s druge strane. Već tad je trgovina između ove dve zemlje bila razvijena, jedni su kupovali od drugih, robu, dobra itd…
Početkom 60-ih počinje era šoping-putovanja u Trst i ona će potrajati sve do kraja 80-ih. Pogranični grad, ekonomski slabo razvijen pretvorio se u prvu adresu zapada za stanovnike komunističke Jugoslavije.
Svakodnevno bi se preko 20.000 građana nekadašnje Jugoslavije našlo po tršćanskim ulicama, vikendom bi ta cifra išla i do 100.000 ljudi. U Trstu se dnevno trošilo oko četiri milijarde dinara, a godišnje hiljadu i po milijardi. Kupovalo bi se sve, od autodelova do odeće. Najviše, ipak, farmerke i kafa.
Neke statistike pokazuju da su kupci iz SFRJ tokom 1977. i 1978. godine kupovali između 60 i 65 hiljada pari farmerki nedeljno. To je više od tri miliona na godišnjem nivou. Međutim, u Trst se odlazilo i po vijetnamke, džempere, kožne jakne, Zipo upaljače, čak i ploče. Uglavnom, sve što nije moglo da se nađe u robnim kućama Beograd.
U to doba se iz Jugoslavije moglo legalno izneti dinara samo u protivrednosti od 150 dolara, pa su stotine hiljada ljudi imale već razvijene sisteme kako novac preneti preko granice. Zato se novac neko vreme švercovao u termosima.
