“Kraljica humora” kako je mnogi zovu kaže da je privatno prilično drugačija i često sebe ume da okarakteriše kao mrguda.
Karijeru je započela pre pedesetak godina da bi danas bila jedna od najpopularnijih i najvoljenijih glumica u svim zemljama bivše Jugoslavije. Naklonost filmske kritike i obožavanje publike postigla je kao Kristina u crnoj komediji Maratonci trče počasni krug. Veliki uspeh ostvarila je u komedijama Burduš, Tesna koža 3, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Sekula i njegove žene, Druga Žikina dinastija i Sekula se opet ženi. Izuzetne komičarske sposobnosti pokazala je kao drugarica Seka u TV seriji Bolji život i kao sekretarica Marijana u Srećnim ljudima.
Rođena 1942. godine u beogradskom naselju Čubura. Njen otac Stevan poreklom je iz mesta Mala Gradusa, nedaleko od Sunje. Majka joj je bila domaćica, sefardska Jevrejka, rođena i odrasla na Dorćolu. Stevan je bio krojač koji je imao malu radnju u Mutapovoj ulici. Tim poslom je izdržavao petočlanu porodicu. Seka je odrastala uz dva starija brata, te je, kako kaže, imala status „povlašćenog člana porodice“. Po završetku osnovne škole upisala je XIV beogradsku gimnaziju. Ljubav prema glumi rodila se tokom poseta pozorištu i bioskopima, a tokom celog školovanja bila je član recitatorskih i dramskih sekcija. Jedna je od osnivača Omladinskog pozorišta „Dadov“, gde su se glumom „zarazili“ mnogi čuveni glumci. Kako je jedno prilikom kazala, scenu je osećala „kao mesto najveće moguće sreće“. Priznaje da je na probe jurila kao na „najstrasnije ljubavne sastanke“. Bila je i član Omladinskog pozorišta „Lola“ na čijoj sceni je igrala u satiričnom kabareu „Komarac“ u režiji Nebojše Komadine.
Iako je majka želela da Seka postane daktilografkinja, jer je taj posao smatrala pravim izborom, Seka se nije slagala, nego je po završetku gimnazije otišla na polaganje prijemnog ispita na Pozorišnoj akademiji. Upisala je „iz prve“, pa je zajedno sa Draganom Nikolićem, Mićom Milovanovićem, Zlatom Jakovljević, Koljom Jovanovićem i Zdravkom Krstulović primljena u klasu profesora Mate Miloševića. Počela je da glumi već na drugoj godini, a diplomirala je 1965. godine kao najbolji student u klasi.
Iako je bila najbolja na Akademiji, stalni angažman u pozorištu nije odmah stigao. Postala je član ansambla Pozorišta „Boško Buha“ gde je igrala u predstavama „Koncert za tinejdžere“, „Pepeljuga“, „Čarobnjak iz Oza“, „Tri musketara“ i drugima. Tokom jedne od proba gledala ju je Mira Trailović, upravnica Ateljea 212. Uvidevši Sekin raskošni talenat Mira ju je 1968. godine pozvala u Atelje. Jedna od prvih predstava bila je „Kralj Ibi“.
Dobitnica je najprestižnijih nagrada i priznanja, kao što su: Dobričin prsten, Žanka Stokić, Zlatni ćuran, Pavle Vuisić, Sterijina narada, Zlatna arena i mnoge druge.
O svom braku i ljubavnom životu nikada nije mnogo pričala. Sina Stefana rodila je u 34. godini.
