Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.
Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.
Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta. Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije. Na toj paradi se svaki put pokažu i poslednja postignuća ruske tehnologije ali i oprema iz Drugog svetskog rata.
Velike vojne parade u Beogradu su se po odluci da to bude svake pete godine održale 1970. i 1975.(pre toga vojska i radnici su paradirali zajedno u okviru prvomajske parade). Ideja je bila ne samo da se slavi uspomena na pobedu nad fašizmom, nego i da se pokaže vojnoodbrambeni, pa i privredni potencijal zemlje.
Dok je 1980. godine 9. maja svet slavio tridesetpetogodišnjicu velike pobede nad fašizmom Jugoslaviju je obuzelo drugačije raspoloženje, kod nas nije bilo parade. Tito je posle duge bolesti umro 4. maja. Povodom njegove sahrane 8. maja u Beogradu se okupio najveći broj državnika ikada na istom mestu – stiglo je 209 delegacija iz 128 država. Umesto vojne parade krenula je povorka od Savezne skupštine do Kuće cveća na Dedinju, bila je posvećena samo jednom od velikih pobednika u Drugom svetskom ratu.
Za maj 1985. godine zakazana je velika proslava četrdesetogodišnjice pobede nad fašizmom koja je označavala i nastanak SFR Jugoslavije, u kojoj se još nije naslućivalo ono što će nastupiti samo nekoliko godina kasnije.
