Vera Nikolić – proslavljena atletičarka

Rođena je u selu Grabovici kod Despotovca 23. septembra 1948. godine. S 13 godina je pobedila je na školskom krosu u Ćupriji. Tu ju je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.

Nakon godinu dana zajedničkog rada Vera je počela pobeđivati na krosevima širom Jugoslavije. Ostvarila je dobre rezultate kao juniorka.

Sa 16 godina postaje reprezentativka, pa čak i prvakinja Balkana. U septembru 1966. sa nepunih 18 godina učestvuje na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, rezultatom 2:02,8, pobedivši favorizovanu i iskusniju Žužu Sabo. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera. Krajem godine je po izboru lista Sport, proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.

Godinu dana kasnije 20. jula 1968. Vera pravi pravu senzaciju na londonskom „Kristal palasu“ i u okršaju sa najvećom nadom britanske atletike Lilijan Bord postavlja svetski rekord na 800m rezultatom 2:00,5.

Posle velike euforije koju je podigla ovim rezultatom, želje ljubitelja atletike su porasle i očekivali su da na Olimpijski igrama u Meksiku osvoji zlato. Vera nije izdržala, podlegla je pritisku i u finalnoj trci je odustala. Posle toga dugo nije mogla da se oporavi. Odlučila je da promenni sredinu i prešla je u AK „Dinamo“ iz Zagreba kod trenera Lea Langa.

Oporavila se i već na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. osvaja bronzanu medalju. Imala je još dva uspeha pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvaja zlatnu medalju a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvaja peto mesto sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5. Atletiku je napustila 1974. godine.

Do 2007. radila je kao atletski trener u Kruševcu. Bila je udata i imala je troje dece.

U januaru 2021. godine doživela je moždani udar i otad se nalazila u indukovanoj komi. Umrla je 28. juna 2021. u Beogradu.