Toma Zdravković – boem od rođenja
Toma Zdravković, pevač narodne muzike i kompozitor, bio je izuzetna ličnost na jugoslovenskoj sceni, istinski boem i pesnik. Njegove pesme koje je uglavnom sam komponovao gotovo uvek su bile autobiografske i govorile o nesrećnoj ljubavi koju je, čini se, živeo skoro pa sve do samog kraja života. Ženio se četiri puta, a skrasio se tek sa četvrtom suprugom Gordanom dve godine pred svoju smrt.
Njegovi roditelji, majka Kosara i otac Dušan imali su petoro dece. Toma se rodio treći po redu, u nedelju 20. novembra 1938. godine kada je porodica živela u Aleksincu. Pred početak rata Dušan se vratio sa porodicom u rodno Pečenjevce, koje se nalazi 5 kilometara od Leskovca. Toma je tamo završio osnovnu školu i kurs za traktoristu. Pri kraju osnovne škole postao je član pečenjevačkog amaterskog pozorišta. Radio je najteže fizičke poslove, a tokom pauza je voleo da peva. U Leskovac prelazi kao vrlo mlad zbog nezaposlenosti, a tamo započinje i pevačku karijeru. Tu 1958. godine upoznaje i pevačicu Silvanu Armenulić koja ga je odvela u kafanu Radan i pomogla mu da nauči narodne, zabavne i starogradske pesme.
Pošto je postao popularan, počeo je da nastupa u tuzlanskom hotelu „Bristol“. Tu je upoznao Slavicu u koju se odmah zaljubio. Iako joj je pronašao dnevnik u kom je pisala o svom intimnom životu sa drugim muškarcima, rešio je da joj pruži drugu šansu i poveo ju je sa sobom u Novi Sad. Međutim, u zrenjaninskom hotelu „Vojvodina“ vrlo brzo sreće – Olgicu zbog koje napušta Slavicu. Ubrzo ju je i zaprosio, a 22. novembra 1963. godine dobijaju ćerku Žaklinu. Posle nekoliko meseci su se razveli u Osijeku. Pevao je na Svetom Stefanu kada mu je uručen telegram u kome je pisalo da je Slavica teško bolesna i da želi da ga vidi. Otišao je u Sarajevo da je poseti, a posle nekoliko dana saznaje da je umrla i tako je, kako kažu nastala jedna od njegovih najtužnijih pesama „Buket belih ruža“.
Karijeru je nastavio u niškom hotelu „Park“, a zatim u beogradskom „Gradskom podrumu“ gde je upoznao Milicu. Posle nekoliko meseci su se venčali i Zdravković je prestao da vodi boemski život.
Godine 1969. Silvani Armenulić napisao je legendarni hit „Šta ćemi život bez tebe, dragi“. To jutro je bio mamuran posle nekoliko noći pijanstva, a od konobara je uzeo blokčić za račune i olovku i ispisao reči pesme. 1970. godine se vraća porocima i u februaru se razvodi od druge supruge.
U Budvi 1972. godine se zaljubljuje u Cetinjanku Nadu Radanović sa kojom se vrlo brzo i venčava. I ovaj brak je kratko trajao, a Zdravković je tugu lečio alkoholom iako mu je zdravlje već bilo narušeno. Znao je da u kafani provede tri-četiri dana bez prestanka. Takođe se kockao, ali za razliku od drugih koji su to radili zbog novca, on se tako samo zabavljao. Jedno veče u Baden-Badenu je dobio 80 hiljada maraka, a već sledeće je sve izgubio. Pošto je verovao da će umreti, otišao je u Ameriku, a zatim u Kanadu. Tamo je upoznao frizerku Gordanu sa kojom se venčao. U Torontu mu se rodio sin Aleksandar, a 1978. godine se sa porodicom vratio u Jugoslaviju. Tada je snimio neke od svojih najvećih hitova.Vrhunac slave doživeo je tokom ‘80-ih. Prvi koncert u beogradskom Domu sindikata posle 26 godina pevanja održao je 1982. godine.
Počeo je da dobija svakojake ponude, glumio je u filmu „Balkan ekspres” i u TV seriji „Doktorka na selu”. Organizovao je nekoliko koncertnih turneja po Jugoslaviji…
Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara. Poslednji koncert i javni nastup imao je u Titogradu, 10. septembra 1991. godine, 20 dana pre smrt. Umro je 30. septembra 1991. godine u Beogradu.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i danas veliki hitovi: „Da l‘ je moguće“, „Ej Branka, Branka“, „Danka“, „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Prokleta nedelja“, „Tužno leto“, „O ciganko moja“, „Svirajte noćas samo za nju“, „Ostao sam sam“, „Dva smo sveta različita“, „Za Ljiljanu“, „Umoran sam od života“, „Pesme moje“, „Svirajte mi tiho tiše“, „Šta će mi život“ i mnoge druge.
