Dragoslav Šekularac – Druga zvezdina zvezda

Popularni Šeki bio je druga velika „zvezda“ posle Rajka Mitića i verovatno jedan od najboljih driblera u istoriji jugoslovenskog fudbala. Bio je standardni član fudbalske reprezentacije Jugoslavije, i u to vreme i njen najbolji pojedinac.

Mladost i rani počeci

Rođen je 8. novembar 1937. godine u Štipu,gde je njegov otac Bogosav bio na službi i upoznao njegovu majku Donku. Šekularci su u Štipu živeli samo nekoliko meseci nakon čega se porodica preselila u Beograd. Kasnije se zbog očeve službe ponovo sele, ovoga puta u vojvođansko mesto Čoku da bi se 1948. godine vratili u Beograd.

Osnovnu školu, četiri razreda gimnazije, kao i metereološku školu učio je u Beogradu. Međutim, za školu nije mario, jer je fudbal postao njegova glavna preokupacija. Kad ga je Dimitrije Milojević, nekadašnji fudbaler BASK-a, trener i štamparski radnik Politike, primetio u dvorištu Druge muške gimnazije, odmah mu je bilo jasno koliki talenat poseduje.

Prvotimac Crvene zvezde postao je 6. marta 1955. i crveno-beli dres nosio sve do 5. juna 1966. Tu je odigrao ukupno 375 mečeva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1959), kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu.

Crvena zvezda

Iako se više isticao izvanrednom tehnikom i trikovima u igri, postigao je i značajne golove u crveno-belom dresu. Sa nepunih 18 godina bio je strelac pobedonosnog gola u 17. večitom derbiju, kada je matirao golmana Partizana u 34. minutu i doneo trijumf ekipi Zvezde od 1:0. U rekordnoj pobedi protiv splitskog Hajduka postigao je poslednji gol na meču u 87. minutu za veliku pobedu od 7:0 u prvenstvenom meču odigranom 7. septembra 1958. godine. Postigao je i pogodak za trijumf od 3:2 u polufinalu Kupa 1958. godine protiv Partizana u 73. minutu utakmice.

Incident koji je u jesen 1962. imao sa arbitrom Pavlom Tumbasom iz Subotice (ošamario ga usred prepunog Čaira u meču Radnički Niš – Crvena zvezda) udaljio ga je iz fudbala godinu i po dana.

OFK Beograd

Nakon Zvezde godinu dana je proveo u Karlsrueu, ali usled povrede kičme nije pružao adekvatne igre, da bi se potom vratio u Beograd i potpisao OFK Beograd.

U OFK Beograd došao je u prolećnoj polusezoni 1967/68. i zadržao se godinu i po dana, kada je u poznim igračkim godinama, zajedno sa još jednom istinskom fudbalskom legendom, Milošem Milutinovićem, odlučio da pomogne mladom timu. OFK Beograd je u to vreme pretrpeo veliku smenu generacija pa su nakon odlaska Skoblara, Samardžića, Banovića itd, na scenu stupili nešto iskusniji od ostalih Petković, Santrač, Krivokuća, Jokić te oni nešto po godinama, ili stažu u seniorskoj konkurenciji mlađi – Zec, Turudija, Stepanović, Stojanović, Mitrović…

Tandem, Šeki-Miloš je debitovao na utakmici protiv Partizana 24. marta 1968. godine i ta utakmica i taj datum ostaće upamćeni po rekordnoj poseti na Omladinskom stadionu. Utakmica je završena rezultatom 1:1, a na tribinama se po raznim procenama okupilo od 30-35 hiljada gledalaca. Van stadiona je ostalo čak desetak hiljada ljudi! Sa Šekularcem je klub u sezoni 1967/68 uspeo da izbori opstanak nakon utakmica sa Trepčom koja je ubedljivo savladana.

Dragoslav Šekularac je za OFK Beograd je u prvenstvenim, kup i evro-takmičenju ukupno odigrao 44 utakmice i postigao 5 golova.

Inostranstvo

Pred kraj 1969. godine ponovo je prešao granicu, igrao za Santa Fe i Miljonarios iz Bogote i Ameriku iz Kalija. Igrao je i za Bele Orlove iz Kanade 1975. godine, gde je bio igrač i trener i francuski Pariz (1975/76). Igračku karijeru je završio na malom fudbalu u američkom Dalasu.

Reprezentacija

Odigrao je i 41 utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je postigao 6 golova. Debitovao je 30. septembra 1956. protiv Čehoslovačke (1:2) u Beogradu, a od nacionalnog dresa oprostio se 1. juna 1966. u prijateljskom susretu protiv Bugarske (0:2) u Beogradu.

U nizu utakmica koje je odigrao za reprezentaciju, posebno je zapamćena ona 11. maja 1958. protiv Engleske (5:0) u Beogradu, na kojoj je u navalnom triju sa Milutinovićem i Veselinovićem, pružio jednu od svojih najboljih utakmica u nacionalnom timu.

Trenerska karijera

Radio je kao trener mlađih kategorija u Zvezdi. Jedan je od idejnih kreatora Zvezdine zlatne generacije iz 1991. godine. Želeo je da napravi tim od mladih i perspektivnih, ali neafirmisanih igrača. Predložio je Džajiću da se kupuju samo najbolje mlade fudbalere iz tadašnje Jugoslavije, što je on i prihvatio. Preuzeo je prvi tim Crvene zvezde kao trener u drugoj polovini sezone 1988/89. Već u sledećoj sezoni (1989/90), osvojio je duplu krunu sa velikih devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Dinamo iz Zagreba (tada su se za pobedu dobijala dva boda).

Zbog fizičkog obračuna sa službenim licem, na terenu, posle meča u Kelnu u Kupu Uefa, kažnjen je sa sedam mečeva zabrane vođenja tima u evropskim kupovima. Uprava kluba je zbog nemogućnosti da Šekularac vodi tim u Kupu šampiona 1990/91, odlučila da ekipu preuzme Ljupko Petrović koji je kasnije odveo tim do titule evropskog prvaka.

Pored Zvezde, Šekularac je u trenerskoj karijeri vodio i OFK Mladenovac, Futskrej Džast iz Melburna (od 1986. do 1987), Al Nasr iz Rijada (1992), radio je i u Gvatemali u periodu od 1984. do 1985. godine, bio trener Amerike iz Meksika (1990/91), Hajdelberg Junajteda iz Australije (1993. godine), Atletiko Marbelje (1994/95), Busana iz Južne Koreje (1996), Obilića (od 1998. do 2000), gde je bio i sportski direktor 2002. godine. Poslednji angažman kao trener je imao u Srpskim belim orlovima iz Kanade 2006. godine.

Važio je i za velikog šmekera i lafa – oblačio se elegantno i svojom vespom, uvek u pratnji neke zgodne devojke, dolazio bi u “Maderu”. Iz burnog života imao je puno anegdota, a jednom prilikom ovu je posebno izdvojio: “Moj veliki prijatelj i zvezdaš Vladica Popović je uvek štedeo novac dok sam ja uvek voleo da pokazujem da ga imam. Primili smo neku veliku premiju zbog ubedljive pobede nad Partizanom i ja sam sa najvrednijom papirnatom novčanicom pred Vladicom obrisao cipele i vratio je u džep. Neki navijač je to video i počela je priča kako je Šekularac razmetljiv i bahat, a u pitanju je bilo peckanje drugara teškog na parama.”

Umro je 5. januara 2019. godine u Beogradu u svojoj 81. godini.