Nova godina – državni praznik
Nova godina proglašena je državnim praznikom zakonom o državnim praznicima iz 1955. godine.
Deda Mraz je bio nepoželjan u prvim godinama socijalizma, osuđivan kao boljševičko-klerikalna tvorevina. Dovođen je u vezu sa „Ded Moroz”, Kraljem zime, koji potiče još iz paganske tradicije.
Antifašistički front žena, organizacija koja je bila zadužena između ostalog, za zbrinjavanje dece, krajem 1948. dobija zadatak da promoviše Novu godinu kao novi, pre svega, dečji praznik, a 31. decembar je proglašen Danom dečje radosti.
Glavna ličnost koja će da bude vezana za ovaj praznik trebalo je da bude devojka u narodnoj nošnji (kao personifikacija Nove godine) koja sa sobom nosi lepu budućnost ili stari Partizan koji podseća na tradiciju i revoluciju. Ipak, uz neminovnu modernizaciju i liberalizaciju društva, koja se paralelno odvijala uz pojavu robnih kuća i jačanje konzumerizma, pobedio je lik Deda Mraza koji je polako postajao sve češće i rađe viđen gost na novogodišnjim proslavama u firmama, školama, vrtićima, pa i domovima…
Tadašnje generacije dobro pamte – 31. decembra prodavnice su radili do dva, na hleb se čekalo u dugim redovima jer se znalo da u narednim danima ništa neće raditi. Uveče je na TV-u emitovan šaljivi Dnevnik, a ako se Nova godina čekala kod kuće TV nije gašen do jutra. Kombinovani su programi iz svih studija JRT-a. A iza ponoći, obavezno je puštan film.
Oni koji rešili da izađu negde za doček, odlazili su u domove kulture, domove vojske, fabrike a ples je bio neizostavan deo večeri. Svečane večere, atraktivne toalete i odela su se pripremala mesecima unazad.
Prvog dana Nove godine, nakon Bečkog koncerta, gledali su se filmovi ceo dan, a Dnevnik je obavezno donosio priloge o proslavama u svim glavnim gradovima, kao i izveštaj kako je tu noć proveo predsednik Tito.
On je, iz godine u godinu, ako nije bio u inostranstvu, organizovao svečane proslave za svoje najbliže saradnike, porodicu i prijatelje, a pored toga je posećivao i masovne javne događaje, organizovana je šetnja gradskim ulicama, pa čak i vožnja gradskim prevozom kada su i oni koji nisu bili Titovi najbliži saradnici imali priliku da Predsedniku lično čestitaju Novu godinu.
